Saznajni razvoj I : Senzomotorni stadijum

29108_1466147012007_5741203_n

Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2 godine)

Senzomotorni stadijum prethodi pojavi govora i mišljenja u pravom smislu te reči. Bebe u ovoj fazi “misle“ i saznaju uz pomoć čula, pokreta i emocija.

Senzomotorni razvoj teče od nesvesnog i potpunog egocentrizma ka razvoju svesti o sebi i svetu koji nas okružuje. To znači da je beba u početku potpuno nesvesna sebe, sve dovodi u vezu sa sopstvenim telom i nije u stanju da pravi razliku između spoljašnjeg sveta i svog JA. Vremenom, uvežbavanjem čula, refleksa i pokreta beba uči da razlikuje objekte, teksture, prizore, razvija namerno ponašanje i počinje shvata da postoji razlika između JA i spoljašnjih objekata. Napredovanjem saznajnog razvoja beba dospeva od stadijuma refleksa, navika i namernih pokreta do stadijuma početnih oblika inteligencije.

Senzomotorni stadijum je podeljen u 3 podstadijuma:

1. Uvežbavanje refleksa(od rođenja do 2. meseca)

Beba kada se rodi je uronjenja u reflekse i na sve informacije koje dolaze spolja ili iz unutrašnjih organa reaguje refleksno. O svetu koji je okružuje saznaje isključivo kroz urođene reflekse i čula vida, dodira, mirisa, ukusa, sluha. Uz pomoć refleksa beba pomera celo telo, sisa, prati pogledom , reaguje na hladnoću, toplotu, dodir, promenu položaja.

Uvežbavanjem refleksi postaju precizniji i složeniji, na taj način beba napreduje od refleksnih do namernih radnji.

2. Stvaranje navika(od 2. do 8. meseca)

U prethodnom stadijumu sisanje majčinih dojki je refleks. Uvežbavanjem refleksnih radnji, sisanje postaje namerna aktivnost. Beba počinje da razlikuje dojku ili cuclu od drugih objekata, počinje sisati i druge predmete -prste, ruke ili igračke. Na taj način počinje stvarati navike i usvajati nova znanja.

Stadijum prvih motornih navika počinje oko drugog meseca života. Pokreti više nisu refleksni već namerni i odvijaju se voljnom koordinacijom pokreta ruke, šake i usta. Beba počinje da koristi mišiće i udove za pokretanje, okreće glavu u pravcu zvuka, prati pogledom objekte koji se kreću.

U ovom stadijumu javljaju se cirkularne reakcije- pokreti koji čine osnovu senzomotornog razvoja.

Prve navike formiraju se primarnim cirkularnim reakcijama. To su pokreti koje beba ponavljaja jer su joj interesantni i pričinjavaju joj zadovoljstvo ( sisa palac, igra se rukama, pomera noge). Ti pokreti su usmereni na sopstveno telo zato se i zovu primarni. Beba ih otkriva, u početku, sasvim slučajno tako što izvede neku aktivnost (npr. stavi prst u usta i počne da sisa), zatim saznaje da joj to donosi zadovoljstvo i teži namerno da ponavlja tu radnju.

Posle prvog meseca života beba počinje da prepoznaje određene osobe- majku, oca i ljude koje stalno viđa. Međutim oni za bebu postoje samo kada su u njenjom vidnom polju. Čim izađu iz vidnog polja oni za bebu prestaju da postoje. Tu pojavu je Pijaže opisao kao odsustvo postojanosti objekata.

Sekundarne cirkularne reakcije

Oko 4. meseca beba počinje sve više da obraća pažnju na svet oko sebe i javljaju se sekundarne cirkularne reakcije– beba ponavlja neku ugodnu radnju koja uključuje ne samo vlastitito telo, već i predmete ili objekte van svog tela.

Na primer, slučajno udari igračku koja visi iznad kreveca i otkriva da se igračka pomera i vrti. To pomeranje igračke je bebi zanimljivo, tako da teži da ponavlja te pokrete. Slično tome, beba dohvati zvečku i sazna da tresanjem ta zvečka proizvodi zanimljiv zvuk. Zatim ponavlja tu radnju i počinje da trese ne samo tu zvečku nego i svaki predmet koji dohvati, pokušavajući da proizvede zvuk.

Namernim radnjama kao što je hvatanje i odgurivanje predmeta oko sebe i beba uči da razlikuje cilj od sredstava što predstavlja uvod u sledeći stadijum.

DSCN1802

3. Stadijum senzomotorne inteligencije (8. – 24. meseca)

Senzomotorna inteligencija je inteligencija koja se odnosi na manipulisanje objektima i koja umesto reči i pojmova koristi opažaje i pokrete.

Glavno postignuće tokom ove faze je postojanost objekta – svest da objekt još uvijek postoji, čak i ako se ne vidi.

Izvedene sekundarne cirkularne reakcije (od 8 do 12 meseci) predstavljaju početak senzomotorne inteligencije. Beba je sposobna da koordinira dve različite akcije, rešava probleme i počinje da svoje stečeno znanje primeni na nove situacije kako bi došla do cilja, kao i da otklanja prepreke koje se nalaze na putu do cilja . Na primer ako je između bebe i željene igračke jastuk, beba će ga skloniti ili zaobići, da bi dopuzala do cilja. Ili ako bebi uzmemo igračku i stavimo je na drugi kraj stola, beba će privlačiti stolnjak da bi dohvatila igračku. To znači da je sada u stanju da razlikuje sredstvo od cilja . Sposobnost razlikovanja cilja od sredstava predstavlja jedan od kriterijuma inteligencije.

Tercijarne cirkularne reakcij (12-18 meseci)- beba eksperimentiše i istražuje nove mogućnosti sa predmetima, uči putem pokušaja i pogrešaka i otkriva nova sredstva za postizanje cilja.

Početak simboličke reprezentacije (18 meseci do pojave govora)- u ovom stadijumu deca razvijaju mentalne slike, simbole i reči koje predstavljaju poznate objekte. Deca počinju da usvajaju znanja i razumeju svet ne samo kroz akcije, već i kroz mentalne operacije- uviđanjem.

Prema Pijažeu, najveće dostignuće u senzomotornom stadijumu je pojava Postojanosti objekta. Javlja onog momenta čim dete postane sposobno da stvori mentalnu sliku objekta. U početku za bebu objekti postoje samo dok ih vidi, dok kasnije počinje da shvata da oni postoje i kad ih ne vidi ili su sakriveni.

Oko 6-7 meseca javljaju se počeci postojanosti objekta. U tom periodu, ako bebu zainteresujemo za neku igračku zatim tu igračku sakrijemo, tako da ona vidi gde je sakrivena, beba će pratiti pogledom igračku koja nestaje ili će početi da plače. Iako sada zna da igračka postoji iako je vidi, u većini slučajeva neće je tražiti ispod jastuka. Reaguje kao da je igračka nestala. U tom periodu beba još uvek nema mentalnu predstavu i ne zna da treba samo skloni jastuk i da će tada ugledati igračku. Ova sposobnost se javlja najčešće u uzrastu oko 9 meseci. Dete koje je postiglo stalnost obekta zna da je igračka ispod jastuka i da ga tu i može tražiti.

Sledeći članak: Preoperativni stadijum

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s